srijeda, 04.03.2015.

Kod Butcha Kurishija

Dogodilo mi se jednom da sam uz konfekcijske njoke i neku prežilavu divljač, slušao domaćina kako sa žarom u očima opisuje svoje kurje oko u tančine i kukuleči...iz kuhinje se čulo nečije uporno lupanje smrzotinom o lavabo. Na ponudi u cjeniku 100 čudesa...samo ne kužim kakav je to brancin na viteški u agriturizmu!? Hmm možda ga uzgajaju u kadi? Vino očajno, kiseline i alkoholi u sukobu interesa. Malvazijski šmek povrh svega utapa se u bučkurišu. Otraga na parkingu uvenula ruža i nakupina 50-ak 5-litarskih kanistara. Nekakav nesretni magarac popaso je svaku vlat svog bilja u okućnici. Rže i mlatara repom oko kojega obljetavaju uporna 2 obada. Sa radija idu želje i pozdravi i dok traje neugodni tajac između pojedenog obroka i naplate, odlučujem se na prvi korak:

-račun molim vas

-odmah!

Donošenje računa jest i jedino u čemu su ovdje ažurni. Površni smiješak za kraj gotovo je melodramatičan:

-ste bili zadovoljni je sve u redu?

-nikad bolje.

Bez uskličnika.